Sadržaj:

Telenor Muzika digital download

Jesam li star za promene? Na pitanje koje sam sebi postavlja u uvodnoj pesmi „Da mogu“ albuma „Vještina II“, Massimo je nesvesno počeo da odgovara još pre tri godine prihvativši se reinterpretacije Arsenove balade „Ne plači“. Neposredno nakon što ju je otpevao na koncertu „U počast pesmama Arsena Dedića“ 13. marta 2003. u Opatiji, zatrpan pohvalama sa svih strana, možda nije mogao da predvidi da će ona otvoriti novo poglavlje njegove karijere sličnim rezultatom koji je po nju imao „Sjaj u tami“, cover hita „The Sun Ain't Gonna Shine Anymore“ Walker Brothersa na samom početku Doriana Graya daleke 1983.

Kad mu je, međutim, interpretacija kompozicije „Ne plači“ s koncertnog albuma „Apsolutno uživo“ 2006. donela treći uzastopni Porin za najbolje izvođenje u kategoriji muških vokala , postalo je savršeno jasno koliko je ona pridonela da se na trogodišnjem putu razvije u vodećeg tradicionalnog pop pevača svoje generacije koji se specijalizovao za odavanja počasti pesmama starijih kolega (Dedić, Runjić, Monteno) i savremenika (Štulić, Giboni, Urban), kao što je to učinio pred kraj 2004. na CD-u „Vještina“

Premda „Vještina II“ ne sledi u celini obrazac prethodnog Massimovog studijskog albuma - jer obrade čine samo polovinu njegovog programa, a ostalo su nove pesme (i dve festivalske: „Karta devera“ sa Splita 2005. i „Tu na mojim rukama“ s Dore 2006.) - koreni su im slični što je vidljivo već u  singlu koji najavljuje album «Vještina II»,  „Da mogu“.

U originalu „Magari“, reč je o pesmi jedne od najvećih i najtalentovanijih savremenih italijanskih pop zvezda Renata Zera. Izvorno objavljena na albumu „Cattura“ (2003.) i ponovljena uživo na dvostrukom koncertnom „Figli del sogno“ (2004.), privukla je Massimovu pažnju jer je u Zeru prepoznao kantautora čiji afiniteti i stilizacije takođe ne beže od tradicije - a to je i inače obeležje italijanske pop/rock muzike uz koju je Massimo snažno vezan odrastanjem i jezikom.

Arsenov senzibilitet i poznavanje italijanske autorske pesme dali su prepevu  „Da mogu“ koautorsku dimenziju koja tačno po Massimovoj meri preispituje njegove biografske, sudbinske dileme pretapanja prošlosti i budućnosti. Ali, prema Massimovom priznanju, Arsen Dedić mu je na „Vještini II“ dao još mnogo više – najvažnije pojedinačno nadahnuće osobe čiji rad obeležava poštovanje prošlosti pop muzike i tolerananciju prema žanrovima - vrednosti koje je Massimo prvenstveno imao na umu kad je počeo da priprema novi album.

Poput napora  koji je uložio u  stihove „Da mogu“, Dedić je i novu pesmu za Massima, „Kažu“, napisao u skladu sa njegovim osećajem za kompoziciju po formi i ugođaju nalik obrascu klasičnog standarda. Uostalom i „Zagrli me“ koju je 1977. proslavio Zdravko Čolić na albumu „Ako priđeš bliže“, a autor u svojoj verziji snimio 1980. na LP zbirci „Narodne pesme“, već tri decenije uživa status Dedićevog standarda čiji se vek trajanja i masovna prihvaćenost nije ograničila nego nadopunila. A upravo je to vrsta repertoara u kome se Massimo najprirodnije oseća.

Saradnja Arsena Dedića i Gorana Bregovića u baladi „Loše vino“, jednom od Massimovih izbora za prvu „Vještinu“, logično vodi do dve velike Bregovićeve balade iz opusa Bijelog dugmeta obrađene na „Vještini II“. To su „Pristao sam bit ću sve što hoće“ (LP „Doživjeti stotu“, 1980.) i „Sve će to mila moja prekriti ružmarin, snjegovi i šaš“ (LP „Bitanga i princeza“, 1979.). Naročito u slučaju ove druge, Massimo naglašava želju da monumentalnost i produkciju/orkestraciju izvornika svede na meru intimnijeg iskaza. Inače, povodom Bregovića i Bijelog dugmeta valja potsetiti na malo poznat podatak da je vođa najveće ex-yu grupe pred kraj njene karijere Massimu u njoj bio ponudio  mesto vokalnog soliste ali  sve je ostalo samo na nivou predloga.

Massimo je tokom 80-ih imao mnogo prisnije veze s Jurom Stublićem, s kojim je 1987. na prvom samostalnom albumu „Stranac u noći“ snimio opuštenu verziju pesme „Zamisli život u ritmu muzike za ples“ iz najužeg repertoara grupe Film. Još dok je u švedskom studiju pokojnog producenta Tinija Varge preslušavao originalne snimke Filmovog albuma „Sva čuda svijeta“ nedugo nakon njegovog izlaska 1983.,  pala mu je na pamet zamisao da „Mi nismo sami“ jednom otpeva u svojoj verziji i želja mu se napokon ostvarila na „Vještini II“.

„Dođi“ je Massimov dug prošle godine ugašenom Parnom valjku, ali u zaostavštinu te zagrebačke rock institucije nije posegao predvidljivim izborom neke od Husovih pesama nego se odlučio za obradu kompozicije gitarista Marijana Brkića koju je Valjak 1994. uvrstio na album „Buđenje“. Koliko je grupa držala do nje potvrđuje činjenica da se u unplugged verziji sledeće godine našla na njenom koncertnom CD-u „Live In ZKM“.

Pre dve i po godine Massimo je na promotivnom gostovanju u Skopju prvi put upoznao talenat makedonske kantautorke Kaliopi Bukle. Njen pristanak da „Vještini II“ pridonese kompozicijom „Prokleto dobro znam“ i vokalnom saradnjom u duetu „Melanholija“ bio je po Massimovoj oceni jedan od prelomnih trenutaka u odluci da novi album nadraste okvir drugog nastavka projekta obrada i ravnopravno obuhvati novi materijal. Massimo je insistiranje na posebno napisanim pesmama iskoristio i kao argument da  ne škrtari s dužinom trajanja, tj. brojem uvrštenih snimaka jer je „Vještinu II“ i u tom smislu želeo učiniti raskošnim izdanjem.

Zato se listi autora, u trenutku kad su Massimo, producent/aranžer/klavijaturista Ivan Popeskić i ista ekipa instrumentalista (Branimir Gazdik, Henry Radanović, Elvis Stanić...) s „Vještine“ u proleće 2006. već počeli rad u studiju, pridružuju Ines Prajo („Melanholija“) u tandemu s Arjanom Kunštek („Izdaleka“), odnosno Meri Jaman i Anita Valo („Pokreni me“) u nastavku saradnje Meritas&Massimo započete pesmom „Odjednom ti“ s Dore 2004.

Kao što se na „Vještini“ prisetio dela vlastite prošlosti osavremenjenim verzijama „Stranca u noći“ i „Sjaja u tami“, Massimo „Vještinu II“ upotpunjuje novim studijskim izdanjem hita „Samo za tvoje oči“  kojeg je obnovio na prošlogodišnjem koncertnom CD-u „Apsolutno uživo“.

Od njegove premijere 1985. do danas Massimo je ostario upravo toliko da na „Vještini II“ s pokrićem pokaže sve svoje promene.

U nastavku je spisak pesama sa albuma „Vještina II“
1. Da mogu (Renato Zero/Arsen Dedić)
2. Pristao sam bit ću sve što hoće (Goran Bregović/Duško Trifunović)
3. Kažu (Arsen Dedić)
4. Samo za tvoje oči (Massimo/Zoran Cvetković)
5. Dođi (Marijan Brkić/Marin Ribarić)
6. Melankolija (Ines Prajo)
7. Sve će to mila moja prekriti ružmarin, snjegovi i šaš (Goran Bregović)
8. Tu na mojim rukama (Denis Dumančić/Fayo)
9. Prokleto dobro znam (Kaliopi Bukle)
10. Zagrli me (Arsen Dedić)
11. Karta devera (Vinko Didović)
12. Mi nismo sami (Jura Stublić)
13. Pokreni me (Meri Jaman i Anita Valo/Arjana Kunštek)
14. Izdaleka (Ines Prajo/Arjana Kunštek)

Autor: Dražen Vrdoljak

Na jesen Massimo kreće na velike koncertne nastupe po Srbiji. Ali pre svega toga sledi već tradicionalan koncert na Petrovaradinskoj trvđavi, u okviru festivala  EXIT 06.